Gnijezdo
2025-07-13
Ne znam kad su došle.
Ptice.
U početku sam mislio da je to tek neka misao,
ili blagi propuh iznutra.
Ali sad vidim – one traže prostor.
Ne može se u prsima graditi šuma,
ali pokušavam.
Malo zelenila od jučer.
Malo modrine iz sna.
Pokoji oblak u međurebrenom razmaku.
Letim kad one lete.
Kad ćute, ćutim i ja.
Ne iz tuge,
nego iz svijesti da riječi
ne bi stale među perje.
Ponekad se učini da bi izletjele,
ali samo prođu do ramena i vrate se.
Kao da je vani previše stvarno.
Polja, kuće, potok...
govore mi:
„Ako želiš da ostanu,
moraš se dogovoriti s nama.“
I šutim. I šutim.
I u toj tišini,
čoha se krilo.